Oduvek sam voleo prirodu, provodio vreme oko Tise i u prirodi. Isto tako sam oduvek želeo da imam svoju zemlju i da se bavim njome, ali sem 10-tak kvadrata ispred kuće i isto toliko iza, zemlje nismo imali. Možda sam baš zato i želeo da je imam?
U par navrata sam bio naumio da kupim svoje parče zemlje, a posle saznanja o Peak Oil-u doneo sam odluku da to moram da uradim što pre i to sam i ostvario u oktobru 2009 godine.
Većina odluka koja se donose na brzinu i o kojima se ne razmišlja dovoljno se pokažu kao pogrešne. Kako sam ja prošao? Nisam siguran, sada bih drugačije postupio, ali bih zemlju svakako kupio samo, verovatno, ne sa nedostacima koji su se pokazali kod moje zemlje.
Kako je to išlo? Evo priče…
Uz saznanje da postoji mogućnost globalnog kolapsa izvadio sam sve devize koje sam imao na štedjni, a to je bio skroman iznos od 3500 evrića. U Vojvodini je stanovništovo koncentrisano u naseljima, dok se obradiva zemlja pruža svud naokolo. Salaša je prilično manji broj nego nekada, što zbog tendencije ukrupnjavanja poseda, što zbog formiranja agro kombinata za vreme socijalizma, što zbog trenda selidbe selo -> grad.
Pošto je, gore pomenuti iznos, bio sve od novaca što sam imao i nisam imao nikakve mehanizacije, logično je bilo da mi čista njiva kao takva nije bila privlačna jer je skoro jedina stvar koju bih mogao da radim sa njom bila izdavanje zemlje u arendu i ništa više. Prema tome nametnuo se voćnjak kao jedino smisleno rešenje.
Oko našeg mesta ima 3 zone gde se prostiru voćnjaci, jedna na jugoistoku, druga na istoku i treća na severoistoku.
Najveći broj voćnjaka i vikendica se nalazi na tom južnom delu, jer se asfaltni put pruža pored i vodi preko Tise do susednog mesta.
U vreme kada sam ja tražio zemlju na prodaju je bilo zemlje i voćnjaka uglavnom u tok sektoru. Kako je broj krađa ogroman, a nezainteresovanost policije legendarna, nekako sam naginjao severnom delu, pogotovo što i sam stanujem u tom delu grada.
Prvi voćnjak koji sam otišao da vidim je bio i poslednji to jest odmah sam se zaljubio u ovaj.
U pitanju je bio stari zapušteni voćnjak(1 jutro) sa gomilom starog drveća, neka ogromna, druga trula, sva izrasla i nekresana. Stari pokojni gazda je inače bio čovek kod koga smo mi nekada pekli rakiju i znali smo se lično sa njima, tako da je to olakšavalo kupovinu. Kako je stari gazda umro pre 5-6 godina sinovi su bili slabo zainteresovani da se bave voćnjakom i uglavnom nisu radili ništa, a meni je bilo bitno da nisu prskali jer sam želeo da uzmem što zdraviju zemlju.
Glavni dil je bio u tome da su oni prodavali i još jedno jutro zemlje odmah pored voćnjaka. Za zemlju su imali kupca a za voćnjak ne, pa sam iskoristio priliku i uslovio kupovinu voćnjaka kupovinom i zemlje, ali na rate. Kako bolju ponudu za obe stvari nisu imali – stvar je rešena povoljno.
Sam voćnjak pruža se u pravcu sever-jug, dug je oko 415 koraka, a širok oko 25. Na voćnjaku se nalazi kućica obrasla bršljanom, skoro u ruševnom stanju sa nusprostorijom koja se bukvalno ruši i poljskim wc-om odamh pored. Kućica je na otprilike prvoj trećini voćnjaka sa južne strane, na otprilike drugoj trećini ili malo bliže polovini nalazi se kopani bunar. Na severu je bagremovo drveće koje su pokušali da suzbiju, ali se bagrem ne da tako lako.
Voćnjak ima blag pad od severa ka jugu i jednu depresiju, dubine oko 1.5m na južnom kraju dugu desetak metara koja preseca i voćnjak i njivu pored i ostalu zemlju u komšiluku.
Razno voće je sađeno pa tako imam 3 (sada 2) kajsije, 10-tak krušaka isto toliko jabuka, 5-6 višanja i sličan broj šljiva i bresaka i oraha, 1 lešnik, 1 smokvu i jednu mušmulu 10-tak raznih ringlova, 3 oblasti obrasle divljom kupinom i 3 oblasti obrasle trskom (a jedna od njih više liči na bambus?!).Na severu ima i deo sa biljkom kojoj ne znam domaći naziv ali sam je našao na engleskom i zove se milkweed.
Sama zemlja je crnica I klase ali na samoj granici peskuše, već susedna njiva na istoku je pesak, dok bliže gradu ova blago peskovita zemlja prelazi u ritsku crnicu. što je bitno za prohodnost o čemu više u drugom postu koji će se baviti prvom godinom rada na zemlji.
