Kako je to išlo? Evo priče…

Uz saznanje da postoji mogućnost globalnog kolapsa izvadio sam sve devize koje sam imao na štedjni, a to je bio skroman iznos od 3500 evrića. U Vojvodini je stanovništovo koncentrisano u naseljima, dok se obradiva zemlja pruža svud naokolo. Salaša je prilično manji broj nego nekada, što zbog tendencije ukrupnjavanja poseda, što zbog formiranja agro kombinata za vreme socijalizma, što zbog trenda selidbe selo -> grad.
Pošto je, gore pomenuti iznos, bio sve od novaca što sam imao i nisam imao nikakve mehanizacije, logično je bilo da mi čista njiva kao takva nije bila privlačna jer je skoro jedina stvar koju bih mogao da radim sa njom bila izdavanje zemlje u arendu i ništa više. Prema tome nametnuo se voćnjak kao jedino smisleno rešenje.

Oko našeg mesta ima 3 zone gde se prostiru voćnjaci, jedna na jugoistoku, druga na istoku i treća na severoistoku.
Najveći broj voćnjaka i vikendica se nalazi na tom južnom delu, jer se asfaltni put pruža pored i vodi preko Tise do susednog mesta.
U vreme kada sam ja tražio zemlju na prodaju je bilo zemlje i voćnjaka uglavnom u tok sektoru. Kako je broj krađa ogroman, a nezainteresovanost policije legendarna, nekako sam naginjao severnom delu, pogotovo što i sam stanujem u tom delu grada.
Prvi voćnjak koji sam otišao da vidim je bio i poslednji to jest odmah sam se zaljubio u ovaj.
U pitanju je bio stari zapušteni voćnjak(1 jutro) sa gomilom starog drveća, neka ogromna, druga trula, sva izrasla i nekresana. Stari pokojni gazda je inače bio čovek kod koga smo mi nekada pekli rakiju i znali smo se lično sa njima, tako da je to olakšavalo kupovinu. Kako je stari gazda umro pre 5-6 godina sinovi su bili slabo zainteresovani da se bave voćnjakom i uglavnom nisu radili ništa, a meni je bilo bitno da nisu prskali jer sam želeo da uzmem što zdraviju zemlju.
Glavni dil je bio u tome da su oni prodavali i još jedno jutro zemlje odmah pored voćnjaka. Za zemlju su imali kupca a za voćnjak ne, pa sam iskoristio priliku i uslovio kupovinu voćnjaka kupovinom i zemlje, ali na rate. Kako bolju ponudu za obe stvari nisu imali – stvar je rešena povoljno.

Sam voćnjak pruža se u pravcu sever-jug, dug je oko 415 koraka, a širok oko 25. Na voćnjaku se nalazi kućica obrasla bršljanom, skoro u ruševnom stanju sa nusprostorijom koja se bukvalno ruši i poljskim wc-om odamh pored. Kućica je na otprilike prvoj trećini voćnjaka sa južne strane, na otprilike drugoj trećini ili malo bliže polovini nalazi se kopani bunar. Na severu je bagremovo drveće koje su pokušali da suzbiju, ali se bagrem ne da tako lako.
Voćnjak ima blag pad od severa ka jugu i jednu depresiju, dubine oko 1.5m na južnom kraju dugu desetak metara koja preseca i voćnjak i njivu pored i ostalu zemlju u komšiluku.

Razno voće je sađeno pa tako imam 3 (sada 2) kajsije, 10-tak krušaka isto toliko jabuka, 5-6 višanja i sličan broj šljiva i bresaka i oraha, 1 lešnik, 1 smokvu i jednu mušmulu 10-tak raznih ringlova, 3 oblasti obrasle divljom kupinom i 3 oblasti obrasle trskom (a jedna od njih više liči na bambus?!).Na severu ima i deo sa biljkom kojoj ne znam domaći naziv ali sam je našao na engleskom i zove se milkweed.
Sama zemlja je crnica I klase ali na samoj granici peskuše, već susedna njiva na istoku je pesak, dok bliže gradu ova blago peskovita zemlja prelazi u ritsku crnicu. što je bitno za prohodnost o čemu više u drugom postu koji će se baviti prvom godinom rada na zemlji.

Celu teoriju je prezentovao Hubbert još 1956 godine i još tada predvideo da će SAD doživeti Peak Oil negde između 1965 i 1970 godine, što se i desilo oko 1970 godine.
Što se tiče celog sveta ima raznih prognoza, od onih da je maksimum dostignut 2005-2006 do onih da imamo još 20-30 godina, pa čak i još 100 godina da stignemo do vrha.
E sad, šta nas briga za Peak Oil reći će neko? Pa briga nas je jer nafta odlučujuće utiče na stil života modernog čoveka i njegov standard.
Cene nafte i derivata utiču direktno na potrošnju i na porast troškova proizvodnje, što sve zajedno utiče na pad privredne aktivnosti, drugim rečima sledi recesija.
Neki se možda sećaju nedavne krize iz 2008 godine iz koje kao sada izlazimo? E pa cena sirove nafte je tada dostigla svoj istorijski maksimum i bila je 147 dolara za bure.

Posle sloma cena je pala na oko 30 dolara a trenutno je opet preko 90 dolara. Međutim proizvodnja nije prešla 85 miliona buradi dnevno čak ni kad je cena bila super – 147 $/b što je u najmanju ruku sumnjivo, jer, svako bi voleo da prodaje onu robu čija cena raste ili je na svom najvišem nivou, zar ne? To bi moglo da ukaže na nemogućnost povećanja proizvodnje da bi se zadovoljila tolika potražnja i umirila cena što u prevodu znači – maksimum proizvodnje je dostignut.

Sve to, naravno, ne znači da nafte više nema, jer izvađena je tek polovina ukupnih rezervi i to ona najbolja i najlakša za ekspoataciju. Preostalo je teoretski još toliko nafte, ali je ona slabijeg kvaliteta i teža i skuplja za vađenje.

Mi u Srbiji smo već prošli kroz periode kada goriva nije bilo ili ga je bilo izuzetno malo i sećamo se i preprodavaca i gužvi na pumpama i granicama i snalaženja oko prevoza i slično. E pa Peak Oil teorija ovo upravo predviđa ali na globanom nivou, i to sa nekoliko dodataka.  Ratovi oko resursa, prestanak globalne trgovine i transporta, ludački visoke cene hrane, socijalni nemiri, propadanje centralnih organa upravljanja (čak i država), nestanak infrastrukture, propadanje socijalnih institucija itd.

U prvi mah kad sam pročitao prve strane o Peak Oilu, a zatim i druge (a ima ih mnooogo) zabrinuo sam se, ali sam čitao i druge izvore.
Ima naravno dosta i onih koji osporavaju ne tolko Peak Oil teroriju, jer je ona neosporna (svaki neobnovljivi resurs ima istu krivu), koliko ono što se prognozira, to jest krah civilizacije.

Većina protivnika smatraju da do prave krize neće ni doći jer, ili će nafte biti dovoljno ili će joj se pronaći zamena. Što se tiče prvog argumenta on se svodi na odlaganje momenta kada će do Peak Oila doći (što sam već pomenuo) ili u ekstremnom slučaju na teorije o obnovljivosti izvora nafte, u šta većina naučnika ne veruje.

Argumenti da će se pronaći zamena mogu da se svedu u oslanjanje na tehnologiju koja će nas spasiti, gde se zaboravlja da se iza sve postojeće tehnologije nalazi energija – u našem svetu jeftina energija to jest fosilna goriva.

O tome zašto do sada predlagana tehnologija ne donosi spas i o drugim značajnim stvarima vezanim za Peak Oil moram pisati u sledećim postovima, jer svaka od tema je dovoljno opširna da zaslužuje poseban osvrt.