Kao i svim kompjuterskim jezicima Fox-om izdajemo naredbe računaru
da izvrši određene stvari. U tu svrhu nam služe komande, funkcije,
metode, promenjive, izrazi, operatori i logičke strukture koje
su ugrađene u sam jezik.
Dvadeset godina unapređivanja ovog jezika odrazilo se i na broj
komandi i funkcija u samom Fox-u koji se meri stotinama. Što bi
rekao Whil Hentzen, pre nego što počnete da pišete namensku funkciju,
proverite da ona nije već ugrađena u jezik.
Ako znate već neki programski jezik, onda vam je posao znatno olakšan, ostaje vam samo da naučite
sintaksu jezika. U slučaju da ne znate ni jedan programski jezik onda je stvar komplikovanija.
Tipovi podataka
Svaki program koji napravite imaće zadatak da uradi nešto što je vama potrebno. Osnovna stvar sa kojom se radi su podaci. Podaci mogu biti različiti i oni se obično dele na tipove.
Osnovni tipovi podataka u Fox-u su:
- string(tekstualni)
- numeric(numerički)
- boolean(logički)
- date(datumski)
- datetime(datumski-vremenski)
- currency(monetarni)
- variant(bilo koji tip)
Osim ovih koji se odnose samo na promenjive, u poljima tabele možete imati još nekoliko tipova podataka
- character-binary(tekstualni)
- double(numerički duple preciznosti)
- int(numerički -celobrojni)
- memo(tekstualni)
- general(OLE objekat)
- float(numerički)
Tačan broj i vrsta tipova podataka zavisi od verzije Fox-a koju koristite. Ja neću ulaziti u objašnjenja
za to vam može poslužiti ugrađena pomoć (help sistem) i određene knjige.
Skladišta podataka
Podaci se čuvaju u tri vrste skladišta.
- variable(promenjiva)
- array(niz)
- field(polje u tabeli)
Promenjiva je identifikator, obično alfanumerički tekst, gde
čuvamo informaciju o vrednosti određenog podatka, koji se čuva u memoriji računara. Kao što mu ime
govori, ta vrednost može da se menja, a u Fox-u može da se menja
i tip podataka za razliku od nekih drugih programskih jezika, ali više o tome na drugom mestu.
Niz je vrlo sličan promenjivoj, ali
je organizovan kao višedimenzionalna struktura. Ovaj tako lepo sročeni termin u stvari znači da niz treba zamisliti
kao promenjive koje su složene u redove i kolone, znači slično kao tabela. Više o nizu takođe na drugom mestu.
Polje takođe čuva vrednost podataka, ali u tabeli i to obično tako što se prethodno definiše tip(string, logical…) polja.
Za razliku od niza sva polja u tabeli koja se nalaze u istoj koloni moraju biti istog tipa podatka.
Operatori
Pošto smo naučili o tipovima podataka i mestu gde se oni čuvaju, možemo da radimo manipulaciju sa podacima, a za to nam služe operatori.
Operatori su simboli koji predstavljaju operaciju koju izvodimo
nad podacima. Tako na primer numerički operatori služe da nad numeričkim
tipovima podataka izvršimo: sabiranje(+), oduzimanje(-),
množenje(*) i deljenje(/).
Operatora ima više vrsta već u zavisnosti od tipa podataka sa kojima radimo, pa tako imamo:
numeričke, logičke, tekstualne, datumske i relacione operatore.
Pri obradi podataka i primeni operatora nad njima neophodno je da podaci budu istog tipa.
Naredbe i funkcije
Naredbe(Commands) i funkcije su rezervisane reči kojima dajemo
instrukcije računaru da nešto uradi. Uz naredbe i funkcije idu
argumenti(parametri), neki opcioni a neki obavezni, već u zavisnosti
od naredbe ili fukcije. Funkcije za razliku od komande uvek vraćaju
neku vrednost i mogu se kategorizovati prema tome šta rade. Više
o komandama ovde. O funkcijama se može više pročitati na
posebnoj stranici.
Izrazi
Izrazi su jedna od glavnih stvari pomoću kojih se prave programi.
Oni su sastavljeni od kombinacije promenjivih, operatora,
funkcija i vrednosti. Izrazi se interpretiraju i
rezultat izraza je neka vrednost, to jest izraz ima vrednost.
lcMesec=CMONTH(DATE())
x=2+3
"Genije, čudo prirode!"
Logičke strukture
Elementi programskog jezika koji nam omogućavaju da sagledavanjem vrednosti određenih izraza naš program
nateramo da se grana ili da ponavlja određen deo su logičke strukture. I o njima će biti više na drugom mestu.
IF - ELSE - ENDIF
DO CASE - ENDCASE
FOR - ENDFOR
Kao što vidite obim stvari sa kojima se treba dobro upoznati je prilično velik, zato se i ova stranica
produžila više nego što sam ja to mislio, iako je nekoliko pomenutih tema izdvojeno u zasebne stranice.
