Kako zapravo početi?
Posle uspešno napravljenog trivijalnog “Hello World” programa pokušaćete da napravite
program koji u stvari radi nešto konkretno. Najbolje je kao i uvek, početi od jednostvnih stvari i nastaviti
sa sve složenijim.
Kako završavate jednostavne aplikacije sticaćete znanja koja će vas voditi ka novim horizontima, a uz put ćete
nailaziti na probleme koje ćete rešavati jedan po jedan.
Najčešće se počinje sa programom za videoteku ili kućnu biblioteku, ali izbor je vaš.
Tok programa
Kao što verovatno znate programi se u svim jezicima izvršavaju
liniju po liniju, od prvog fajla u aplikaciji koji se može zvati
npr. MAIN.PRG. Odatle, već u zavisnosti od primene, izvršavanje
programa teče kroz logičke strukture
IF/ELSE/ENDIF,DO CASE itd
do mesta na kome se korisnik odluči da izađe iz programa.
U ranim verzijama Fox-a problem unosa komandi i podataka od korisnika,
rešavao se petljama
DO WHILE/ENDDO
i komandom
@ SAY/GET/READ
U novijim verzijama to se rešava komandama
READ EVENTS/CLEAR EVENTS
U oba slučaja program čeka na input korisnika i nastavlja dalje po završetku unosa.
U stvari postoji i treća varijanta, koja uključuje korišćenje modalnih obrazaca, ali o tome neki drugi put.
Organizacija aplikacije
Glavnu pomoć u organizovanju i vođenju evidencija šta sve spada u jednu aplikaciju vrši Project Manager.
Menadžer Projekta je podeljen na nekoliko kartica, koje objedinjavaju fajlove prema vrsti, pa tako u Docs kartici imate obrasce, izveštaje i nalepnice.
Ja ovde neću ulaziti u detalje oko Project Manager-a, o njemu će biti u više u posebnoj stranici.
PM vodi interno računa o tome gde se koji fajlovi nalaze i da li su svi fajlovi koje referencirate u stvari i uključeni u Projekat.
Kompajliranje to jest prevođenje programa se vrši ovde.
Kako se to sve kombinuje u Project Manager-u?
Sve te različite fajlove treba sklopiti u krajnji proizvod koji zovemo aplikacija.
Osim tipske organizacije za čega nam služi Menadžer Projekta, aplikacija ima i logičku organizaciju gde
su komponente aplikacije organizovane u celine koje rade određeni posao. Tu logičku organizaciju vršite vi.
Logička organizacija ne mora uvek biti identična, ako radite aplikaciju koja nema korisnički
interfejs, neće vam trebati ni obrasci, ni meni, ni izveštaji.
Projektovanje
Ceo postupak pravljenja aplikacije je mnogo jednostavniji ako se radi projektovanje.
Projektovanje je cela jedna nova oblast koju ćemo mi ovde zaobići iz dva razloga.
Prvi – da bi neko projektovao mora imati dosta znanja i o alatu sa kojim radi i o metodologiji samog projektovanja.
Drugi – kada neko počinje da programira, želi da što pre počne da radi i vidi rezultate tog rada, projektovanje odlaže programiranje, što jako loše utiče na motivaciju.
Da bi pomogao novajlijama u pravljenju aplikacije sledi opis uobičajenog toka kroz aplikaciju.
Aplikacija se obično startuje iz jednog početnog fajla, zatim se formira aplikacioni objekat, čiji
je zadatak da utvrdi i postavi razne stvari vezane sa samu aplikaciju i radno okruženje.
Po uspešnom završetku podešavanja i provere
okruženja aplikacije, obično se učitava meni.
Sistem menija je najčešće glavno korisničko okruženje, koje je podeljeno na oblasti, a korisniku
se biranjem opcija menija otvaraju obrasci.
Obrasci su delovi programa koji u stvari obavljaju posao, unos i obradu podataka i biranje izveštaja.
Izveštaji se najčešče pokreću iz obrazaca posle unosa opsega i drugih parametara važnih za pravljenje samog izveštaja.
Biranjem opcije za kraj rada u meniju, ponovo se ulazi u aplikacioni objekat čiji zadatak je da počisti okruženje i da glatko izađe
iz programa
Ceo ovaj postupak u detalje je opisao Whil Hentzen u svojoj knjizi Programiranje u Visual FoxPro-u 3, tako da je ovde ponovo preporučujem kao obavezno štivo.
